ВАВИЛОН И АСИРИЈА
ВАВИЛОН, град на Еуфрату, на раскрсници важних трговачких путева, постао је, захваљујући свом повољном географском положају, важан политички и културни центар предње Азије. Прве вести о њему потичу из 3. миленијума пре Христа, када је носио старо сумерско име Кадингир ("врата богова"). Крајем тог миленијума у Месопотамију продиру семитска номадска племена Аморита, покоравају Акад и стварају јаку државу са центром у Вавилону. Након борбе против планинских племена Еламита, који су у исто време били освојили сумерску област, Вавилонско царство, на челу са Аморитском династијом (1892-1595. године пре Христа), успева да под својом влашћу уједини целу Месопотамију. Свој врхунац доживљава у време владавине цара Хамурабија (1792-1750), владара чувеног по свом Законику.
Вавилон почетком 16. века пре Христа освајају Касити, који од покореног становништва примају културу, религију и језик, али чија је владавина ипак обележена опадањем Вавилона, које траје до 7. века пре Христа, времена образовања Нововавилонског царства. |
АСИРИЈУ је у географском погледу чинила област око горњег тока Тигра. Старије становништво Асирије се већ од 2. миленијума пре Христа стапа са семитским племенима блиским Акађанима и Аморитима попримајући семитска обележја, тако да асирски језик припада групи семитских језика.
Асирска држава је током векова своје историје, обележене ратним походима, доживљавала успоне и падове. Вредна су помена асирска освајања из времена царева Салманасара (прва половина 13. века пре Христа), Тиглатпаласара (крај 12. века), Салманасара III (9. век), Саргона II (722-705), као и Асурбанипала (668-626. пре Христа). Последњи је, међутим, много познатији по богатом археолошком налазу - библиотеци откривеној приликом ископавања некадашње асирске престонице Ниниве. Асурбанипалова библиотека сачувала је велики број књижевних дела, научних и религиозних текстова, од непроцењиве вредности за реконструкцију прошлости Старог истока. |
Асирска култура била је у доброј мери утемељена на сумерској и вавилонској, што је уочљиво и на примеру клинастог писма - коришћеном од Сумераца и Акађана, додатно усавршеном од стране Вавилоњана и Асираца.
Асирско-вавилонско писмо је углавном слоговно (знаци представљају слогове, отворене или затворене), уз одређен број идеограма, где један знак представља цео појам, као и детерминатива, које се смештају испред или иза речи (не читају се, али ближе одређују одговарајућу реч).
Најважнији слогови асирског силабаријума били би следећи:
Најважнији слогови асирског силабаријума били би следећи:
Неки идеограми:
Детерминативе:
Ево како то изгледа у пракси: