ХЕБРЕЈСКИ ЈЕЗИК
Хебрејски језик припада северозападној грани семитских језика, заједно са арамејским, феничанским и угаритским.
Језик је делио историјску судбину јеврејског народа. Од времена Вавилонског ропства (586-538. године пре Христа), потискује га сродни арамејски, тада званичан језик Блиског истока. Утицај арамејског и данас је видљив у писму: хебрејски језик пише се квадратним арамејским писмом. Хебрејски, потиснут као говорни, остаје кроз цео средњи век језик писане речи, молитве и литургије, док се, мешањем са језицима других народа с којима су Јевреји долазили у контакт, јављају разни локални облици језика (сефардски, јидиш, јудео-арапски...).
Појачано интересовање за обнову хебрејског језика у свакодневном говору присутно је од 18. и, нарочито, 19. века. Тада, на основама библијског хебрејског језика, а кроз синтезу класичног, рабинског и средњовековног језика, настаје новохебрејски језик. Трудом надахнутих појединаца, попут Елиезер Бен-Јехуде, обнавља се хебрејски као говорни језик јеврејског народа да би, обнављањем Израела 1948. године, постао и званичан језик нове државе.
Језик је делио историјску судбину јеврејског народа. Од времена Вавилонског ропства (586-538. године пре Христа), потискује га сродни арамејски, тада званичан језик Блиског истока. Утицај арамејског и данас је видљив у писму: хебрејски језик пише се квадратним арамејским писмом. Хебрејски, потиснут као говорни, остаје кроз цео средњи век језик писане речи, молитве и литургије, док се, мешањем са језицима других народа с којима су Јевреји долазили у контакт, јављају разни локални облици језика (сефардски, јидиш, јудео-арапски...).
Појачано интересовање за обнову хебрејског језика у свакодневном говору присутно је од 18. и, нарочито, 19. века. Тада, на основама библијског хебрејског језика, а кроз синтезу класичног, рабинског и средњовековног језика, настаје новохебрејски језик. Трудом надахнутих појединаца, попут Елиезер Бен-Јехуде, обнавља се хебрејски као говорни језик јеврејског народа да би, обнављањем Израела 1948. године, постао и званичан језик нове државе.

ЕЛИЕЗЕР БЕН-ЈЕХУДА (1858-1922)
Рођен у царској Русији као Елиезер Јицак Перлман, од 1881. године живео у Јерусалиму. Свој живот посветио је обнови хебрејског језика. С тим циљем, унутар његове породице говорио се искључиво хебрејски, а тај пример следиле су и остале јеврејске породице. Хебрејски је тако обновљен као говорни језик Јевреја. Неуморни Бен-Јехуда прихватио се и обимног посла издавања једног свеобухватног хебрејског речника. Првих 7 свезака објавио је 1908. године, а цео подухват завршен је тек након његове смрти (издавањем 18. свеске, 1960. године).
Рођен у царској Русији као Елиезер Јицак Перлман, од 1881. године живео у Јерусалиму. Свој живот посветио је обнови хебрејског језика. С тим циљем, унутар његове породице говорио се искључиво хебрејски, а тај пример следиле су и остале јеврејске породице. Хебрејски је тако обновљен као говорни језик Јевреја. Неуморни Бен-Јехуда прихватио се и обимног посла издавања једног свеобухватног хебрејског речника. Првих 7 свезака објавио је 1908. године, а цео подухват завршен је тек након његове смрти (издавањем 18. свеске, 1960. године).
АЛЕФБЕТ
Хебрејски алефбет чине 22 слова, од којих свако има своју бројчану вредност (за писање бројева). Пет слова: каф, мем, нун, пе и цади пише се другачије на крају речи. Њихов изглед се у том случају мења, те она добијају завршни, финални облик (хебрејски софит). Најзад, нека слова се нешто другачије изговарају, у зависности од тога да ли имају или не тачку у средини (дагеш). Слово са дагешом, по правилу, карактерише тврђи изговор.
Тачка изнад шин/син мења изговор овог слова на следећи начин: уколико је изнад левог крака, чита се као s, ако је изнад десног (или је изостављена) чита се као š. Вав се, такође, чита другачије: са тачком изнад као o, са тачком у средини као u.
Хебрејски алефбет нема вокале. Највећи број текстова се и данас бележи само консонантима. Уколико постоји потреба за вокалима (као што је то случај са верским и разним школским текстовима), они се бележе посебним системом тачкица и цртица, које се пишу изнад или испод слова.
Речи се читају здесна налево.
Хебрејски алефбет нема вокале. Највећи број текстова се и данас бележи само консонантима. Уколико постоји потреба за вокалима (као што је то случај са верским и разним школским текстовима), они се бележе посебним системом тачкица и цртица, које се пишу изнад или испод слова.
Речи се читају здесна налево.
ПИСАЊЕ
Хебрејски се, као што је углавном познато, пише здесна налево, а ево како треба писати појединачна слова алефбета, у њиховој штампаној и курзивној форми: