АКАД

Акад је област средње Месопотамије, изнад Сумера, коју су од давнина насељавала семитска племена. Борба за превласт између семитског севера и сумерског југа трајала је вековима. Тако је древни семитски град Киш једно време имао превласт над сумерским градовима. Најзад, у 24. веку пре Христа, Саргон Акадски (2369-2314) успева да под својом влашћу уједини највећи део Месопотамије, стварајући моћно Сумерско-акадско царство. Саргон (Šarumkin, у преводу "прави краљ") покорава сумерске градове и остаје упамћен по својој титули "цар четири стране света". Врхунац успона Акадског царства пада у време владавине Нарамсина (2290-2254. пре Христа), након чега долази до брзог опадања акадске моћи.

Саргон Акадски

Акадско царство

АКАДСКИ ЈЕЗИК

Акадски језик кроз историју

Акадски језик припада источносемитској грани језика и представља најстарији документовани семитски језик. Назив је добио према Акаду, центру прве велике семитске државе, лоцираном у средишњем делу Месопотамије.
Језик је прошао кроз више фаза развоја, од староакадског, који укључује натписе предсаргонског и саргонског периода закључно са Трећом династијом Ура, преко вавилонских и асирских дијалеката другог и првог миленијума пре Христа, до своје завршне фазе и последњих забележених натписа на позном вавилонском језику првог века наше ере.
​Акађани преузимају сумерско клинасто писмо и користе га, у почетку непромењено, за бележење свог језика. Писмо се додатно уобличава у каснијим вековима, нарочито у својој асирско-вавилонској варијанти.
Неки примери старијег акадског (тј. сумерског) писма:

A "вода" (mu)

AN "небо" (šamu); DINGIR детерминатива за божанство (ilum)

MUŠEN идеограм за птицу

Е идеограм за кућу (bitum)

a-na-ku "ја" (лична заменица)

šar-ru-um "краљ"

СЕМИТСКИ ЈЕЗИЦИ

Назив за семитске језике изведен је из Светог писма Старог завета, из имена једног од тројице Нојевих синова, Сема/Шема (видети 10. главу Књиге Постања). Термин је први пут употребљен тек у 18. веку, предложио га је немачки орјенталиста August Ludwig von Schlözer у свом чланку из 1781. године, објављеном у делу: Johan Gottfried Eichorn, Repertorium für biblische und morgenländische Literatur.
Постоји око 70 језика који се убрајају у семитске, и сви припадају једној већој скупини - афроазијској (или хамито-семитској, према именима двојице Нојевих синова). Нека најосновнија (или боље: једна од могућих) подела семитских језика, са најзначајнијим представницима, изгледала би овако:
1. Североисточни семитски - акадски језик, са вавилонским и асирским дијалектима,
2. Северозападни семитски - угаритски, феничански, хебрејски и арамејски језик,
3. Јужни (југозападни) семитски - арапски и етиопски језик.
Наведеним језицима можемо додати и не тако давно откривени еблаитски, који се налази између северозападних и источних али, како изгледа, ипак ближе акадском језику.

Семитски језици - подела и њихов највероватнији историјско-географски размештај (крстићем су обележени изумрли језици)