СУМЕР
Сумер је област у доњем, јужном делу Месопотамије, уз данашњи Персијски залив. Сумери су несемитски и неиндоевропски народ непознатог порекла (назив потиче од акадске речи "šumeru", чије је порекло такође нејасно). Једна од претпоставки је да су се доселили са истока, пре или у току 4. миленијума пре Христа, када су у Међуречју потиснули тамо присутна семитска племена.
Географски изглед ових крајева у то време био је другачији: две главне реке, Тигар и Еуфрат, биле су нешто ближе једна другој и директно су се уливале у Персијски залив, чија је обала улазила неких 200 км дубље унутар копна. Сумерски градови (Ериду, Ур, Урук, Лагаш, Ума, Нипур...) основани на невеликој територији северозападно од Залива представљају, како се и даље обично сматра, најстарију светску цивилизацију која је, поред државне организације, свету прва понудила два епохална открића - писмо и точак. |
СУМЕРСКИ ЈЕЗИК
Језик којим су говорили древни Сумери и даље је изолован, без генетичке везе са било којим другим познатим језиком, живим или мртвим. Сами Сумери су свој језик називали емегир (eme - "језик", док је gir несигурног значења: у старијој литератури наводи се да термин може да означава "Сумер", а од каснијих претпоставки помињу се значења "родни", "племенити"...). Документован је као живи, говорни језик од краја 4. миленијума, времена најстаријих клинастих записа, па све до почетка 2. миленијума пре Христа.
Област у којој се говорио сумерски већ је од 3. миленијума била ограничена на јужни део Месопотамије, од Нипура до Персијског залива. Потискиван од акадског, сумерски је још увек био присутан као говорни у раној фази Старо-вавилонског периода, да би се, као живи језик, изгубио до краја 19. века пре Христа. Од тог времена сумерски се користи као писани, језик учених људи и језик култа. Акадски писари настављају са његовим коришћењем, али до краја првог миленијума пре Христа, када акадски и клинасто писмо уступају место арамејском језику и алфабету, језик древних Сумера дефинитивно нестаје из употребе и као писани.
Област у којој се говорио сумерски већ је од 3. миленијума била ограничена на јужни део Месопотамије, од Нипура до Персијског залива. Потискиван од акадског, сумерски је још увек био присутан као говорни у раној фази Старо-вавилонског периода, да би се, као живи језик, изгубио до краја 19. века пре Христа. Од тог времена сумерски се користи као писани, језик учених људи и језик култа. Акадски писари настављају са његовим коришћењем, али до краја првог миленијума пре Христа, када акадски и клинасто писмо уступају место арамејском језику и алфабету, језик древних Сумера дефинитивно нестаје из употребе и као писани.
Дешифровање сумерског писма и језика било је могуће тек након дешифровања староперсијског и акадског. Процес одгонетања тајни сумерског језика разликовао се од дешифровања других писама и језика Старог истока (акадског и египатског, на пример) у једном битном детаљу: истраживачима су у овом другом случају на располагању стајали бројни релевантни библијски и класични извори, где су и имена и култура Египћана, Вавилонаца, Асираца у доброј мери већ били познати. Ситуација са Сумерима је сасвим другачија: у читавој библијској, класичној и посткласичној литератури не може се наћи ниједан јасан траг који би говорио о Сумеру и његовом народу.
Дешифровање сумерског уследило је након акадског. Још је Хинкс уочио да је клинасто писмо настало као изум једног несемитског народа који је ту живео раније. Француз Оперт био је први који је, 1869. године, језик овог народа назвао "сумерским", мада се и у каснијим годинама у асирологији тај језик најчешће називао акадским. Прво значајније ископавање и откриће сумерских споменика припада Французима, који од 1877. године почињу са археолошким истраживањима древног Лагаша. Следе их Американци (Универзитет Пенсилваније), који у последњој деценији 19. века у четири напорне кампање откопавају Нипур са налазима таблица од изузетног значаја. Немачка ископавања у Фари (древни Шурупак) и америчка (Универзитет у Чикагу) у Бисмаји (Адаб) почетком 20. века доносе нов писани материјал, углавном из предсаргонског и саргонског периода. Уследила су ископавања Киша (започета од стране Француза, настављена 20-их година под англо-америчким покровитељством) и чувено откриће Ура (британска експедиција 1919-1933). Коначно, ископавања древног Урука спроводе Немци од 1928. године до почетка Другог светског рата. Упоредо са овим открићима текао је и развој сумерологије, као посебне научне дисциплине која и даље представља прилично захвално подручје за упорне истраживаче најстаријег светског писма. Ситуација у погледу сумерског језика је таква да је он, поред све већег броја објављених текстова, граматика и речника, и даље у доброј мери неистражен, чувајући тајне које тек треба да буду откривене. |
ПИСМО
Сумерско писмо је у почетку било искључиво логографско: сваки знак представљао је слику, потпуну или делимичну, одређеног објекта, предмета, живог бића или неког његовог дела (птица за "птицу", риба за "рибу", глава краве за "краву" итд). Писмо се временом развијало; логограми су попримали нове вредности, или кроз асоцијацију са значењем појма који је њиме представљен, или кроз сличност изговора да би се, на крају, развило у систем састављен од две врсте знакова: логограма и фонограма. Први представљају целу реч, други само један њен део (слог).
Многи знакови у таквом систему имају вишеструку употребу. Знак KA се, на пример, користи као логограм за ka "уста", zu "зуб", kiri "нос", inim "реч", dug "говорити". Исти знак користи се и као фонограм са фонетском вредношћу ka.
Многи знакови у таквом систему имају вишеструку употребу. Знак KA се, на пример, користи као логограм за ka "уста", zu "зуб", kiri "нос", inim "реч", dug "говорити". Исти знак користи се и као фонограм са фонетском вредношћу ka.
Неки логограми и фонограми користе се као помоћни знакови и као такви се, приликом транслитерације, бележе у суперскрипту.
Помоћни логограми називају се детерминативе. Оне одређују категорију којој припадају речи иза или испред њих. Такви су, на пример, логограм DINGIR који се ставља испред имена божанстава, KI иза имена градова или земаља, GIŠ за дрвене предмете итд.
Помоћни фонограми називају се фонетским комплементама и оне имају двоструку употребу: могу бити укључене уз клинасти знак како би се добио логограм новог значења (на пример, знак за eme "језик" је лигатура знака KA и звучног знака me), а могу бити коришћене и по избору, с циљем да се назначи тачна вредност одређеног клинастог знака.
Помоћни логограми називају се детерминативе. Оне одређују категорију којој припадају речи иза или испред њих. Такви су, на пример, логограм DINGIR који се ставља испред имена божанстава, KI иза имена градова или земаља, GIŠ за дрвене предмете итд.
Помоћни фонограми називају се фонетским комплементама и оне имају двоструку употребу: могу бити укључене уз клинасти знак како би се добио логограм новог значења (на пример, знак за eme "језик" је лигатура знака KA и звучног знака me), а могу бити коришћене и по избору, с циљем да се назначи тачна вредност одређеног клинастог знака.
Постоји велики број знакова различитог значења који се исто изговарају, па би у латиничној транслитерацији практично имали исти облик. Тако би DU могло да значи: ходати, градити, ослободити (слика десно). Неспоразуми око тога који је знак у питању решавају се посебним системом акцената и бројева, где се основни, обично најчешћи знак бележи без додатака, а осталима се дописују бројеви (2, 3, 4, 5...) у субскрипту или, уместо бројева 2 и 3, акценти ´ и ` а затим бројеви од 4 надаље.
|
НЕКИ КАРАКТЕРИСТИЧНИ ЗНАКОВИ
ТЕКСТОВИ
Текстови овде наведени јесу два натписа Ур-Намуа (2112-2095), оснивача Треће династије Ура (2112-2004. пре Христа), када Сумер, након акадске превласти, доживљава свој последњи успон, а сумерска цивилизација - уметност, језик и књижевност - своју "ренесансу". Писмо и језик ових натписа стога представљају добар пример "класичног" сумерског.
Напомена: детерминативе су овде, из техничких разлога, у транслитерацији дате италиком (d за DINGIR испред имена божанстава, ki иза имена града односно земље), мада је, како је већ наведено, уобичајено да се пишу у суперскрипту. |
Транслитерација:
dEn-líl lugal-kur-kur-ra lugal-a-ni Ur-dNammu lugal-Urim5ki-ma lugal-Ki-en-gi-Ki-uri-ke4 é-a-ni mu-na-dù íd En-erin2-nun íd-nidba-ka-ni mu-na-ba-al |
Превод:
За Енлила краља земаља свога краља Ур-Наму краљ Ура краљ Сумера и Акада његов храм саградио је; канал Енеринун канал хране прокопао је |
|