КРИТ, КИПАР И МИКЕНА

Више је писама коришћено на територији којом је у првом миленијуму доминирао грчки језик и алфабет. Од пет најзначајнијих критско-кипарских и егејских писама на која се овде осврћемо, до данас су растумачена само два.

КРИТСКО ХИЈЕРОГЛИФСКО ПИСМО је највероватније прво у низу егејских предалфабетских писама, настало крајем 3. миленијума, а коришћено од стране становника минојског Крита у првим вековима 2. миленијума пре Христа. Имајући у виду број знакова, највероватније је у питању силабариј, али формалне сличности са каснијим линеарним А су недовољне да би се знакови сложили у систем или да би им се дале неке привремене фонетске вредности. Језик Минојаца остаје и даље непознат, а њихово најстарије писмо - недешифровано.

---

ЛИНЕАРНО А. Развило се директно из критског хијероглифског писма, у првој половини 2. миленијума пре Христа. Структура, као и вредности дате појединим знацима су приближни, а на основу сазнања да је ово писмо служило као модел потоњем линеарном Б. Сличности знакова су евидентне, али треба имати у виду да је језик становника минојског Крита био другачији од ахајског грчког микенске цивилизације. Тај језик је још увек непознат, тако да сви покушаји дешифровања линеарног А, за сада, остају безуспешни.

КИПРО-МИНОЈСКО ПИСМО. Састављено је средином 2. миленијума пре Христа од стране прехеленских становника Кипра. Писмо је засновано на минојском линеарном А. Још увек није дешифровано, а језик бележен овим писмом остаје непознат. Писмо чини око 100 знакова тако да је, скоро сигурно, у питању силабариј.

КИПРИОТСКИ СИЛАБАРИЈ појавио се у 11. веку пре Христа, а састављен је на основама кипро-минојског писма. Језик који је бележен овим писмом је у највећој мери грчки, и свих 55 знакова силабарија представљају отворене слогове, састављене или од усамљеног вокала или од консонанта с вокалом. Стога су, за писање грчких речи у којима се налазе затворени слогови, као и оних у којима се налази више узастопних консонаната, усвојена одређена додатна правила. Писмо је у употреби било до почетка 3. века пре Христа а, почев од краја 19. века наше ере, напорима енглеског асиролога Џорџа Смита и његових настављача, успешно је дешифровано.

ЛИНЕАРНО Б. Састоји се од главног силабаријума, чији знаци представљају отворене слогове, једне мање систематизоване групе додатних знакова за нешто сложеније слогове, као и групе идеограма, који стоје за целу реч. За записивање бројева користи се пет различитих симбола, којима се може изразити било који број. Како је линеарно Б коришћено за грчки језик, постоје одређена правила код писања речи састављених од више узастопних консонаната или затворених слогова, што читање и интерпретацију оваквих речи понекад чини доста проблематичним. Писмо је дешифровао Мајкл Вентрис 1952. године.

Линеарно Б - основни силабариј

Линеарна Б табла из Кнососа, 14. век пре Христа

Вентрис у радном амбијенту

ДЕШИФРОВАЊЕ ЛИНЕАРНОГ Б

Артур Еванс (први слева) на Криту, 1900. године

Sir Arthur John Evans

Вентрисово поређење знакова Линеарног А и Линеарног Б писма уз ранију нумерацију сер Артура Еванса

Прича о дешифровању линеарног Б почиње његовим открићем на Криту, где је највероватније први модерни истраживач који је угледао таблицу исписану овим писмом био грчки бизнисмен и антиквар Минос Калокеринос, човек који је 1878. године спровео прва ископавања древног Кнососа. Каснија ископавања сер Артура Еванса (од 1900. године), довела су до обиља нових налаза. Еванс је у овим налазима успео да препозна три различита писма, дајући им имена под којима су она и данас позната: критско хијероглифско, линеарно А и линеарно Б. Прва два су до данас остала недешифрована, непознат је чак и језик који је њима писан.
Ситуација је, у почетку, била слична и са линеарним Б: непознато писмо и језик, уз различите претпоставке о карактеру тог језика (мало коме је падало на памет да би могло да се ради о грчком - сам Еванс је одбацио ту могућност). Ипак, неке ствари су биле познате: у питању је био силабариј (слоговно писмо), састављен од 87 различитих фонетских знакова. Писмо се, такође, састојало од одређеног броја идеограма, који су представљали читаве појмове (људе, животиње, храну...), тако да је често било могуће успешно претпоставити садржај текста таблице. Процес дешифровања се, међутим, отегао због низа околности (између осталог и Другог светског рата). Еванс је умро 1941. године, а његово главно дело, Scripta Minoa II, дочекало је своје издање тек 1952. године. У међувремену, било је истраживача који су успешно радили на тумачењу писма (Алис Кобер и Емет Бенет Јуниор, обоје из САД), припремајући терен за Вентрисово откриће.

Michael Ventris (1922-1956)

Мајкл Вентрис је, низом оштроумних запажања, успео да одгонетне фонетске вредности појединих знакова, а затим и да повеже писмо са грчким језиком. Година је била 1952, када започиње његова сарадња са Џоном Чедвиком (1920-1998), стручњаком за старогрчки језик који је, уз то, располагао и ратним искуством у дешифровању. Чедвик је одмах потврдио исправност Вентрисовог открића а потврда је стигла и кроз значајан археолошки налаз из 1953. године: на једној од таблица пронађених у Пилосу јасно се могла ишчитати грчка реч "трипод". Заједничка књига Documents in Mycenaean Greek уследила је убрзо након преране Вентрисове смрти (1956. године). Чедвик наставља рад на линеарном Б писму, објављујући, између осталог, The Decipherment of Linear B (1958), као и друго издање Докумената (1974. године).

John Chadwick (1920-1998)