ХИЈЕРОГЛИФИ

Хијероглифи су најстарија, вероватно и најпознатија форма писања древних Египћана. Данашњи назив потиче из грчког језика (ἱερογλυφική) и означава "свете знаке", а назив који су сами Египћани користили за ово своје писмо био је mdw ntr или, у преводу: "речи богова". Изум писма приписиван је богу Тоту. Најстарији хијероглифски текст датира из око 3320. године пре Христа, док је последњи забележени запис из 394. године наше ере. Број хијероглифских знакова варирао је током дуге египатске историје. Знакова коришћених у време Средњег (2060-1782. пре Хр.) и почетком Новог краљевства (1570-1070. пре Христа) било је око 760, да би у каснијим периодима (закључно са Египтом Птолемеја, 305-30. године пре Христа) тај број, додавањем нових знакова, био увећан на неколико хиљада.

ДЕШИФРОВАЊЕ ХИЈЕРОГЛИФА

Камен из Розете

Прави пробој у дешифровању египатских хијероглифа био је могућ захваљујући једном од највећих археолошких открића икада - Камену из Розете. Француска војска је, у време Наполеонове египатске кампање, открила овај тројезични натпис у близини Рашида (древне Розете), у јулу 1799. године. Горњи део камена, прилични оштећен, био је исписан хијероглифима. Натпис у средини био је на египатском демотском писму, док је на дну стајао грчки текст. Први кораци у дешифровању (фокус је најпре био на демотском писму, а затим на хијероглифима) направљени су од стране Силвестра де Сасија, Јохана Акерблада и Томаса Јанга. Човек који је коначно решио мистерију и 1822. године дешифровао египатске хијероглифе био је Жан-Франсоа Шамполион.

Шамполионово дешифровање Птолемејевог и Клеопатриног картуша

Шамполион је успео да ишчита имена појединих владара (Птолемеј, Клеопатра, Александар) у картушима, дајући појединим знаковима гласовне вредности (види слику). Кључно је, међутим, то да су хијероглифи, уз фонетску, могли да имају идеограмску вредност, те су имена често писана као комбинација знакова различитих вредности. Шамполион је тако, знајући да је птица ибис посвећена богу Тоту, са картуша на слици успео да прочита и старо египатско име: Тот-мес.

Александар

Тотмес

ЖАН-ФРАНСОА ШАМПОЛИОН (1790-1832)
Изузетан ум, који још као дечак одлучује да посвети свој живот решавању мистерије египатских хијероглифа. Као мали учи грчки, латински и хебрејски језик да би, као ученик средње школе у Греноблу, томе додао и познавање арапског, сиријског и арамејског. Завршивши школу, са 17 година одлази у Париз, где се посвећује учењу персијског и коптског језика. Завршава студије у Паризу, враћа се у Гренобл, добија докторат и постаје професор историје. У слободно време, неуморно ради на одгонетању знакова хијероглифског писма. Дошавши у посед копије текста са Камена из Розете (споменик се и пре тога нашао у рукама Британаца, да би 1819. био превезен на острво - данас се налази у Британском музеју) 1822. године коначно успева да реши мистерију, откривши да је у питању комбинација идеографског и фонетског писма. Шамполион 1828. године најзад добија прилику да и на самом извору испита своја открића - у току петнаестомесечне египатске експедиције путује од Александрије до Асуана, обилази храмове и гробнице, копира и дешифрује натписе. До краја свог кратког живота успева да остави замашно дело. Умире, потпуно истрошен, у својој 42. години.

Jean Francois Champollion (1790-1832)

ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ

Постоје три врсте знакова које треба разликовати приликом писања и читања хијероглифа: фонограми, логограми и детерминативе.
1. Фонограми, који чине далеко највећи број египатских хијероглифа, могу се поделити на монолитералне, билитералне и трилитералне, у зависности од тога да ли знак представља један, два или три гласа. Египатско писмо је консонантско, тако да знаци заправо бележе само сугласнике (одатле и називи: униконсонантни, биконсонантни, триконсонантни). Приликом писања речи, билитералним и трилитералним знацима се обично придружује један или више монолитералних знакова који имају функцију фонетских комплемената, односно појачавају фонетску вредност знакова уз које стоје.
2. Логограми (идеограми) имају вредност целе речи - знак означава појам који је њиме представљен (брод за "брод", план куће за "кућу" и сл.).
3. Детерминативе се не изговарају, већ стоје иза речи коју ближе одређују.

Неки египатски хијероглифи

Монолитерални знакови

Билитерални и трилитерални знакови

Неке египатске детерминативе

Египатско хијероглифско писмо може се писати (и читати) здесна налево, слева надесно, као и одозго надоле (никада одоздо нагоре!). Као опште, важи правило да знаци гледају на ону страну с које почиње читање (на пример: глава животиње окренута према десној страни - читање је здесна налево).
Непознавање вокала искључује могућност прецизног читања и изговарања египатских речи. Чак је и наше познавање консонаната непотпуно. Ово треба имати у виду приликом транслитерације, односно давања одговарајуће фонетске вредности знаковима. Хијероглифима, који представљају само консонанте и полуконсонанте, треба додати вокале или полуконсонанте претворити у вокале како би изговор био могућ. Транскрипција египатских речи стога је делимично конвенција која не одговара правом говору древних Египћана, који највероватније никад неће бити у потпуности реконструисан.

"Ми смо у његовој кући"

"Сунце је на небу"