ПЕРСИЈА
Персијска држава настала је на Иранској висоравни. Први писани помен о племенима Међана и Персијанаца потиче из 9. века пре Христа и јавља се у аналима асирског цара Салманасара III. Персијанци припадају источној групи индоевропских народа, одатле и сличност староперсијског језика и санскрита.
Оснивачем Персијског царства сматра се Кир II (558-529. пре Христа), један од наследника Асурбанипаловог савременика Кира (7. век пре Христа). Након успешног освајања Медије и малоазијских држава, Кир осваја Вавилон 538. године пре Христа, учинивши крај Вавилонском ропству Јевреја. Његов син Камбиз (529-523) по-корава Египат да би, након периода унутрашњих нереда и учвршћења царске власти, Царство доживело свој врхунац у време владавине Дарија I (521-486. пре Христа). Из овога времена потиче и чувени Бехистунски натпис, који говори о Даријевом доласку на престо и успостављању поновног јединства персијске државе. |
СТАРОПЕРСИЈСКИ ЈЕЗИК
Староперсијски језик припада индо-иранској грани индоевропских језика. Текстови, писани јединственим клинастим писмом, датирају од 6. до 4. века пре Христа. Најважнији и најдужи сачувани натписи јесу они са царских палата Дарија и Ксеркса у Персепољу и Сузи, са Даријеве гробнице у Накши Рустаму, натпис у Бехистуну као и онај на малом споменику откривеном у близини Суецког канала.
Најраније дешифровани клинасти знакови били су симболи староперсијског писма, растумачени од стране Гротефенда 1802. године. Процес дешифровања староперсијског углавном је завршен до средине 19. века.
Персијско клинасто писмо сматра се самосталном творевином, насталом на основама тада владајућег клинописа Месопотамије, уз утицај одређених карактеристика арамејског консонантног писма. Израда писма била је у директној вези са жељом цара Дарија I да се на његовом натпису у Бехистуну, уз вавилонски и еламитски, нађе и текст на аутентичном староперсијском, мада је можда још цар Кир направио прве кораке ка изуму новог писма. Оно се састоји од 36 фонетских знакова, 8 логограма, 23 знака за бројеве, као и два облика једног знака за одвајање речи. Писмо се пише слева надесно.
Најраније дешифровани клинасти знакови били су симболи староперсијског писма, растумачени од стране Гротефенда 1802. године. Процес дешифровања староперсијског углавном је завршен до средине 19. века.
Персијско клинасто писмо сматра се самосталном творевином, насталом на основама тада владајућег клинописа Месопотамије, уз утицај одређених карактеристика арамејског консонантног писма. Израда писма била је у директној вези са жељом цара Дарија I да се на његовом натпису у Бехистуну, уз вавилонски и еламитски, нађе и текст на аутентичном староперсијском, мада је можда још цар Кир направио прве кораке ка изуму новог писма. Оно се састоји од 36 фонетских знакова, 8 логограма, 23 знака за бројеве, као и два облика једног знака за одвајање речи. Писмо се пише слева надесно.