ФЕНИКИЈА
Феничански градови
Феничанске колоније
Феничанска трговина
Феничански свет
|
Остаци Библоса
Сидон
Остаци Тира
Картагина - реконструкција
Александрова опсада Тира
Тир - реконструкција
|
Феничани, чувени поморски трговци, истражи-вачи и колонизатори, настањивали су средишњи део источне медитеранске обале. Ова област, по њима названа Феникија, или Канаан (Феничани су себе називали kn'nm, док из хебрејског назива ponim имамо грчко Φοίνικες и римско Poeni), представљала је и место укрштања главних трго-вачких путева Старог истока. Трговина је била главни извор успона, богатства и моћи чувених феничанских градова - Библоса, Сидона и Тира. Утицај Феничана и њихових медитеранских ко-лонија, економски, али и културни и политички, био је добро познат у старом свету.
Најпознатија феничанска насеобина, Картагина, осно-вана крајем 9. века пре Христа (813. године?) од стране колониста из Тира, једно време је доминирала западним Средоземљем, тако да су Римљанима била потребна три "пунска" рата (264-146. пре Христа) да најзад сломе њену моћ. Град Тир је, у 4. веку пре Христа, месецима одолевао опсади Александра Македонског, док најзад није пао у руке чувеног светског освајача (332. године пре Христа). Познати по производњи пурпура, трговини бојеним тканинама, стаклом, либанским дрветом, металима, по својој градитељској и бродоградитељској вештини, Феничани су ипак најпознатији по културној тековини којом су задужили већи део данашњег света - алфабету.
|
АЛФАБЕТ
Неколико је места која међусобно конкуришу као главна за настанак првог гласовног, тзв. протоалфабетског писма. Процес његовог раног формирања, у периоду између 1700. и 1500. године пре Христа, може се ограничити на област источног Медитерана која је, идући линијом север - југ, обухватала територије древног Угарита (локалитет Рас Шамра), феничанског града Библоса, Палестину и Синајско полуострво. Налази пронађени у рудницима на Синају, активним још од око 1700. пре Христа, упућивали су на рано постојање једног алфабетског консонантног писма, састављеног од 22 (или више) симбола коришћених за бележење семитског језика. Натписи су били без фиксираног смера писања и чинили су својеврсну мешавину знакова египатског хијератског писма и каснијих семитских слова, уз њихово очигледно сликовно порекло.
Велики је број раних ханаанских натписа пронађен у области око Библоса. Натписи, од којих су неки датирани у 18. век пре Христа, представљају прелаз од пикторалног ка линеарном писању и претечу каснијег феничанског алфабета. У близини Библоса пронађен је и тзв. Ахирамов натпис, исписан на саркофагу овог краља, који неки датирају у 13. век пре Христа, писан северносемитским алфабетом који се (смером писања, обликом и бројем слова) сматра непосредним претходником феничанског писма.
Велики је број раних ханаанских натписа пронађен у области око Библоса. Натписи, од којих су неки датирани у 18. век пре Христа, представљају прелаз од пикторалног ка линеарном писању и претечу каснијег феничанског алфабета. У близини Библоса пронађен је и тзв. Ахирамов натпис, исписан на саркофагу овог краља, који неки датирају у 13. век пре Христа, писан северносемитским алфабетом који се (смером писања, обликом и бројем слова) сматра непосредним претходником феничанског писма.
Део саркофага краља Ахирама, с натписом
|
Детаљ са Ахирамовог саркофага
|
Ахирамов натпис
Могуће порекло знакова феничанског писма
|
Остракон из 'Избет Сартаха
ОСТРАКОН ИЗ 'ИЗБЕТ САРТАХА
Натпис на овом остракону представља најстарији познати неклинописни абецедариј. Остракон, откривен 1976. године у Избет Сартаху у Израелу, датира се у 12. или рани 11. век пре Христа. Натпис је исписан од стране невештог писара, вероватно ученика, и чине га четири реда писаног вежбања, уз 22 слова древног хебрејског алфабета у петом реду. |
|
АБЕЦЕДАРИЈ ИЗ ТЕЛ ЗАЈИТА
Овај натпис, откривен 2005. године на локалитету Тел Зајит у Израелу, датира се у 10. век пре Христа и представља један од најстаријих неклинописних абецедарија. 
|
Абецедариј из Тел Зајита
|
Феничански алфабет се као систем стабилизовао око 1100. године пре Христа: устаљује се смер писања (здесна налево), редослед и орјентација слова. Из њега се даље развијају арамејско, грчко (рана веза Хелена и Феничана уочљива је и из грчког назива за књигу - βιβλίον - изведеног из имена града Библоса), етрурско писмо...
Алфабет чине следећа 22 консонантна знака:
Алфабет чине следећа 22 консонантна знака:
Феничански алфабет
| ПРИЧА О ФЕНИЧАНСКОМ АЛФАБЕТУ.docx |
