ПРОТОСЕМИТСКИ АЛФАБЕТ
Порекло првог алфабетског писма још увек није са сигурношћу документовано. Већ је у антици изум алфабета приписиван Феничанима, од којих су га затим преузели Грци и остали народи. Овако су писали Херодот (5. век пре Христа) и Плиније Старији (1. век). Према Тациту (1-2. век), међутим, Феничани су били само посредници: Египћани су открили алфабет и пренели га Феничанима који су, затим, исти проследили Грцима. Имајући у виду тренутна сазнања, схватање модерне науке о пореклу алфабета није далеко од мишљења античких писаца. Од више локација које и даље претендују на то да буду места настанка најстаријег алфабета, можда се највише истичу две египатске: Синај и Вади ел-Хол.
Најпознатији синајски натписи, писани тзв. протосинајским писмом, јесу урезани графити и вотивни текстови Серабит ел-Кхадима и храма посвећеног египатској богињи Хатхор. На Серабит ел-Кхадиму, пустој планини у унутрашњости Синајског полуострва, у давна времена налазили су се рудници тиркиза у којима је, уз Египћане, радио и велики број Азијата семитског порекла. Већина протосинајских натписа пронађена је међу многобројним хијероглифским и хијератским натписима, урезаним у стенама код и у рудницима тиркиза, као и дуж путева који су водили до храма. Првих десет натписа који су препознати као протосинајски открио је Флиндерс Петри, 1905/6. године. До сада их је откривено преко 40. Језик ових натписа је непознат, али је највероватније у питању облик раног западносемитског језика, односно неки од дијалеката канаанског. Први озбиљнији пробој у њиховом дешифровању направио је 1916. године Алан Гардинер, успевши да ишчита и преведе групу знакова као lb’lt (у преводу: „госпођи“).
|
Протосинајско или протосемитско писмо сматра се прелазном формом између египатских хијероглифа и феничанског алфабета. Према једној теорији, алфабет настаје као протосинајски крајем бронзаног доба (постоји веровање да је изумљено у време владавине Аменемхета III, у 19. веку пре Христа) и дели се на јужноарапско и протоканаанско у касном бронзаном добу. Протоканаанско се затим развија у феничанско до 1100. године пре Христа.
Знакови коришћени у писму готово сигурно су изведени из комбинације два египатска писма: хијероглифа и њихове хијератске варијанте. Писмо садржи између 27 и 29 знакова, уз њихове фонетске вредности засноване на принципима акрофоније – фонетска вредност знака изведена је из почетног слова речи, односно објекта који је представљен датим знаком. Коришћен је семитски превод египатског знака тако да, на пример, египатско pr („кућа“) постаје протосемитско b (од baytu – „кућа“). |
Постоје и два протосемитска натписа откривена 1998. године у Вади ел-Холу, урезана на каменим странама древног војног и трговачког пута између Тебе (данашњи Луксор) и Абидоса. Натписи се могу датирати у касно Средње краљевство (око 1850. године пре Христа). Знакови у њима графички су блиски онима са Синаја, али показују већи хијероглифски утицај. Сами натписи упућују на могући закључак да су прво алфабетско писмо створили азијски (семитски) плаћеници у египатској служби.
ʼИШБАʻАЛОВ НАТПИС ИЗ КХИРБЕТ КЕИЈАФЕ
ʼИшбаʻалов натпис пронађен је 2012. године у Кхирбет Кеијафи (око 30 километара југозападно од Јерусалима, Израел), током ископавања изведеног од стране Археолошког института Јеврејског универзитета у Јерусалиму. Натпис, датиран на око 1000 година пре Христа, урезан је на керамичком крчагу пре печења. Слова натписа иду здесна налево и исписана су од стране човека увежбаног у писању канаанитског (или протоканаанитског) писма. Уз њих је, такође, и кратка усправна линија која служи за раздвајање речи. На натпису се налази лично име: ʼšbʻl bn bdʻ(= ʼИшбаʻал син Беде). Неколико почетних слова натписа је оштећено али, прва реч, која претходи ʼИшбаʻалу, изгледа да има четири слова: каф, бет или пе, реш или коф и тав. |

Протосемитски алфабет - Proto-Semitic Alphabet.pdf | |
File Size: | 579 kb |
File Type: |